Многи још не знају да је велика песникиња, осим песама о завичају, детињству, родољубљу, човекољубљу, животу, смрти и социјалним мотивима, писала и религиозну поезију. Написала је на десетине песама у којима се огледа њено богољубље и њена осетљива и богобојажљива душа. О мање познатој поезији и личности Десанке Максимовић. Боже, душа ми за пролазним благом не жуди,. Не уме да сања о земаљској срећи. Нема у животу спокојнога сата.

У часу бола, кроз сузу што блиста, jа често гледам у очеву слику, jер мој је отац личио на Христа, по своме срцу, и души, и лику. ОЛТАР НА ДНУ ВРЕЛЕ ДУШЕ. О нашем песнику Милану М. За њега су чули само добри познаваоци српске књижевности у емиграцији. Родио се првог јануара 1902. Да ли мука моју веру мења? С мукама се бори моја душа. И пролази кроз сва искушења. Ја не могу од свог верног претка.

Молитва моја празан говор није, ни лажна кротост што пред крстом клечи. Молитва моја није број ријечи, но освештени огањ што ме грије. ПЕСМЕ БОГУ - ПЕСМЕ СРЦА. И његовијем ликом украсио си олтар;.

Приче о људима који се труде да стану на пут спасења и о онима који су се одрекли себе, узели крст у руке и кренули за Господом Исусом Христом. априла ове године, за време мог дежурства, у спаваоници број 6, на радном столу до прозора, који припада питомцу Стефану Антонићу, пронашао сам књигу под насловом. Унета у круг Војне академије. Како је црквена књига ушла у касарну. Извршавајући наређење, Стефан је у изјави к.

Требало је да прође скоро стотину година па да овај смирени, богобојажљиви, правични и храбри цар мученик буде рехабилитован. ЧИСТ ПРЕД БОГОМ И НАРОДОМ. Руска Загранична Црква је, 1981. године, канонизовала царску породицу, заједно са мноштвом других новомученика побијених од стране комунистичке власти. Московска Патријаршија је такође то учинила и 2000.

Иако војна служба и официрски позив нису Богом забрањени, много је примера када су војници и официри скидали униформу и остављали оружје, а облачили монашку одећу и постајали Христови војници. A било је и оних војника, официра, војвода, ратника, војсковођа који се нису замонашили, а ипак су постали Христови војници. Из војне униформе у монашку ризу. Одрицање од чинова и одликовања. И у новије време им.

Све ове песме, на свој начин, говоре о селу Осоју код Устиколине које је, једним потезом пера, једне ноћи у Дејтону, избрисано са мапе света. Живо је једино у срцима његових некадашњих становника, расутих по белом свету. Тражили су и траже неко срећније поднебље, али још га нису нашли. Предивно место на ушћу Колине у Дрину са школом између. Кад сам једном приликом, 1993. Покушавала да га некако смири.

Што су му више ограничавали слободу, он је био све слободнији. Покушавали су да га држе у мраку, а у његовој манастирској ћелији је било све светлије. Плашили су се да га пусте у народ, да људе не би освестио и за цркву задобио, а нису приметили да он задобија Духа Светога, што је и циљ хришћанског живота. Поводом сазива Великог Сабора Православне Цркве. Каталог тема за будући Велики Сабор Православне Цркве.