Onda stižemo, tišinom posutom ulicom, do one neumoljive i nevidljive crvene linije, preko koje ti moraš, a ja ne mogu. Od ukradenih trenutaka koje sedimo u autu, nevoljni da to prekinemo, zavisi kojom ćeš brzinom trčati da u poslednjoj sekundi provučeš tu prokletu karticu, da ne zakasniš, da ti ne odbiju od plate. Nema te muzika koju slušam. Ni rosa nema ono malo sunce u sebi kad tebe nema tu. Ništa nije kao kad si tu. Ispraća majku i vraća se .

Jednog dana ću objaviti zbirku sačuvanih. Na staklo automobila ili frižider. Jedino tako će imati nekog smisla. Jedino tako ću opravdati nedorečene misli. Ne drugima, nego sebi. Ono što narod i traži. Krajnje je vreme da prestanete da pljujete vlasnike ove ili one televizije. I počnete da tražite daljinski. Kad bismo svi tako radili, možda bi i programska šema bila drugačija,.