Kako su losos i tuna postali srpsko nacionalno jelo. Leto odbrojava poslednje dane, jesen je na pragu a o zimi iz raznih razloga, potajno već razmišljamo. Pre nego što nam zima zakuca zvanično na vrata, eto nama i perioda posta.

Nastavljam potragu za programom, koji će dobiti moj cenjeni glas na predstojećim izborima za Voždovac. Nedelja druga u potrazi za programom za Voždovac. Kod nas je počelo! Potrošački horoskop za 2012 godinu zmaja.

This Domain Name Has Expired - Renewal Instructions.

Jednostavna haljina za posebene prilike , šivena po mojoj zamisli ,jednostavno ,praktično ali vrlo efektno . Pobornik sam prefinjenog stila sa dozom ekstravagantnosti koju treba da iznesete na svoj način ;a to svakako morate znati. Ako ste pobornik šivenja i stvaranja svoje mode ,evo načina kako uz jednostavne modele možete da izgledate lepo ,moderno i neobično .

Само да знате да сам жива, још увек на млазни погон. Nakon deset godina trajanja, ja se zaljubih opet. Bojim se da ću morati u nastavcima. Ne mogu da se odreknem ni jedne priče, zato je mene zelena okarakterisala kao merodavnu. Da počnem pa da vidimo dokle? Ljudima sam prilazila odmah i sada ili nikako i nikada.

U isto to vreme, pišljivi smrznuti bob u reklami živi u kući od sto kvadrata o kojoj mi možemo da sanjamo. Meri Popins, Mali Princ, Petar Pan, Holden Kolfild, sve sama već brendirana imena, poluproizvodi poluljudi, ljudi sa crticom. Sa kapicom, kišobranom, senkom, slamkom. Stvoreni da budu ogledala društva koje su naposletku svojom nevericom u isti zaslepeli.

Monday, January 31, 2011. Čim sam stupio na utabanu stazu pomislio sam. A sada je od nje ostalo samo deblo, i na njemu višestruki zaseci, kao ožiljci od žileta na nečijim zglobovima. I zašto? Da bar postoji neki dobar razlog. Ali ne, dva su se brata posvađala oko nasledstva. Sedeo sam tiho i svečano naspram osakaćenog drveta sve dok mi duša nije prepukla i počela da curi kroz stisnute kapke. Wednesday, January 5, 2011.

Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju. Malo dete, mala briga. Sve dok sam je držala za ruku, dok jednog dana nije odlučila da je porasla dovoljno i da je blam da je majka drži za ruku, nekako sam bila normalna. Kad je svoju ruku amputirala od moje, u moj stomak se uselila neka životinja nepoznatog porekla koja uglavnom podrhtava i s kojom je moj razum u neprekidnoj zavadi. Ono kad sam se lečila seksom. Malo dete, mala briga.