Monday, January 31, 2011. Čim sam stupio na utabanu stazu pomislio sam. A sada je od nje ostalo samo deblo, i na njemu višestruki zaseci, kao ožiljci od žileta na nečijim zglobovima. I zašto? Da bar postoji neki dobar razlog. Ali ne, dva su se brata posvađala oko nasledstva. Sedeo sam tiho i svečano naspram osakaćenog drveta sve dok mi duša nije prepukla i počela da curi kroz stisnute kapke. Wednesday, January 5, 2011.

Oko za oko, zub za zub. Od daha se malo zamaglila prednje staklo teleskopa. Izvadio je krpu od jelenske kože iz dzepa i ovlaš protrljao. Uzeo je jabuku sa ivice stola i trljao o dzemper od angore. Žena jednom rukom menjala kanale, druga ruka joj je bila na muškarčevom krilu i kretala se u ujednačenom ritmu. On je i dalje trljao jabuku o dzemper u nešto bržem ritmu. Muškarac je jednom rukom prelazio preko ženinih grudi a u drugom je pridržavao čašu.

Dok čekam da slike ožive. Facebook shalabasere iliti fejsbuk šalabajzer. Lako do posla preko Čaka Norisa i Džejmsa Bonda.

To možda nije pošteno, ali ono što se desi za nekoliko dana, ponekad i u jednom jedinom danu, ume da promeni tok čitavog života. Ispriča priče iz svoga detinjstva. Svoje uspomene, tajne koje kriju stare fotografije, miris neke davnašnje kuhinje ili note poznate muzike. Seo sam uz jedan zemljani zid kuće. Bliskost koju sam odjednom osetio prema zavičaju naprosto me je. Dovoljno sam dugo bio odsutan da zaboravim i da me zaborave.

Kreativno pisanje eseja o književnom delu. Pre samo par vekova, u romantizmu, preovladavalo je uverenje da književna kritika, da bi bila dobra, mora da poseduje izvesne književno-umetničke kvalitete. Iako je, srećom, ovo shvatanje vrednosti dela o delu odavno napušteno, manir je preživeo, pa imamo fantastične zbirke banalnih, sladunjavih tekstova kojima se i dan danas smeju studenti književnosti, koji te bisere nalaze na spiskovima obavezne literature.

Milena Ilić piše minut i po priče. Ja ću da nacrtam krst. Ja ću da nacrtam prst. Zapravo, ne prst, nego ono na šta se misli kada se pokaže srednji prst. Ja ću da nacrtam kukasti krst. ono kada hoćeš da nacrtaš jetrvu, a umeš samo svastiku. Ja ću da nacrtam šaku. To je ono kada hoćeš da predstaviš šaku jada, a nacrtaš samo šaku, pošto ne znaš šta je jad. Pretpostavlja se da je ovako vođen dijalog među prvim umetnicima u pećini. Da li mi crtamo iz viška ili manjka? 8220; re.

Bdquo;Две стотине и двадесет метара. Толико је дуга стаза пред њим. Чини му се да је то најдужа стаза коју је у животу морао да пређе. За пријем код великог вође и канцелара немачког Рајха спрема се од раног јутра. Да ли је само игра судбине то што се поново срећу овде, у Берлину? Или је неко удесио да Ненад буде постављен као аташе за штампу баш у посланству које је њему додељено? Њихово пријатељство, ипак.