Ideja o sakupljanju predmeta u kolekcije se u Beogradu javlja u 19. veku za vreme vladavine kneza Miloša Obrenovića. Vuk Karadžić, veliki reformator srpskog jezika je bio zaslužan u velikoj meri za rađanje ove ideje. Ideja kneza Obrenovića je bila da se svi pronađeni spomenici prenose u Kragujevac ako je to bilo moguće. Prvi Beogradski muzej je Narodni Muzej, a njegove zbirke su vremenom uvećavane i odvajane u posebne muzeje. Ovim su nastali vojni i etnografski muzej.

Beograd, bure baruta na ušću dveju reka. Nikada ne spava, uvek se menja a nekako ostaje isti. Duh prošlih vekova se oseća u udaru košave dok grad strmoglavo juri ka budućnosti. Mala oaza Vračara, koja se proteže i preko Savskog Venca. Pruža se preko južne padine vračarskog brda, i završava kod autokoomande. Karađorđev park je dom najstarijem javnom spomeniku u Beogradu, a to je Spomenik Oslobodiocima Beograda koji je podignut 1848.

Kuća cveća, poslednje počivalište Josipa Broza Tita je nešto što vredi videti ako ste u Beogradu. Otvorena je za posetioce 1982. godine, dve godine pošto je Tito u njoj sahranjen. Do sada ju je posetilo 15. 255 posetilaca, prema evidenciji kuće. U sklopu kuće cveća je i muzej posvećen Titu u kome se gu videti replike njegovih kancelarija, opremljene nameštajem koji je on sam izabrao. Takođe se mogu videti i brojne štafete koje su prolazile Jugoslavijom svake godine.